Prvi Susreti organizatora manifestacija 2006

Ono o čemu se dugo samo pričalo, i što je planirao tim okupljen oko Milanke Cvetković, urednika publikacije „Vodič kroz turističke manifestacije”, konačno se dogodilo. Početkom oktobra 2006. održani su susreti organizatora manifestacija u Srbiji. Moderator prvih Susreta organizatora manifestacija bila je uvažena dama, magistar Ivana Stanković, direktor i glavni i odgovorni urednik ISTN-a. Njeno iskustvo, i poseban, specifičan šarm, bili su dragoceni za uspešno vođenje susreta. Uz to, elokventna, sa prefinjenim osećajem da „vlada situacijom”, posao moderatora obavila je na opšte zadovoljstvo svih učesnika. Istina, Susretima nisu prisustvovali svi organizatori. Da jesu, bila bi to neka vrsta kongresa koji bi morao trajati nekoliko dana, s obzirom da se godišnje u našoj zemlji organizuje između 600 i 800 manifestacija – turističkih, kulturno-zabavnih, umetničkih, sportskih, verskih, privrednih i drugih, ali se pokazalo da je to veoma značajan skup koji je svima dao do znanja da je manifestacioni turizam, kako je podvukao Radivoje Pirgić, pomoćnik ministra trgovine, turizma i usluga, u nas veliki tržišni potencijal i šansa koja se ne sme ispustiti.

Susreti organizatora manifestacija 2006. priređeni su pod sloganom „Kreirajmo budućnost manifestacija u Srbiji – zajedno”, a pomoć „Vodiču kroz turističke manifestacije” u svojstvu suorganizatora, pružila je Viša turistička škola iz Beograda, u čijim je prostorijama i održan ovaj, prvi po redu skup organizatora manifestacija. Počelo se sa toplim muzičkim ritmovima i igrama sa ovih prostora, i liciderskim srcima koja su delili domaćini, a prema prvim reakcijama bilo je jasno da je ovakav susret bio krajnje neophodan. Izlaganja tokom susreta su to i potvrdila.

Posebnu pažnju privuklo je izlaganje Adama Tadića, direktora Sabora trubača u Guči, o iskustvima u organizovanju ove manifestacije. Adam Tadić s ponosom ističe da je ovaj sabor treći po veličini etno festival u svetu, posle karnevala u Rio de Žaneiru i Oktobarfesta u Minhenu, i da je po svom sadržaju, načinu organizovanja, učesnicima i broju posetilaca postao manifestacija od nacionalnog značaja i, moglo bi se reći, prvi srpski brend.

On, međutim, podseća na početke pre 46 godina, kada je to bila lokalna smotra narodnog stvaralaštva, zamišljena kao pokušaj da se ne samo zaštiti od zaborava već i neguje narodno trubaštvo kao oblik izvorne narodne umetnosti. Na prvom saboru učestvovala su samo četiri duvačka orkestra iz Dragačeva, a priređena je i izložba domaće radinosti i poljoprivrednih proizvoda, narodni višeboj i izbor najlepše narodne nošnje.

Danas u svim saborskim programima učestvuje 1.200 osoba koje prati više stotina hiljada posetilaca i čak 150 novinarskih ekipa iz zemlje i inostranstva, a trubački orkestri stižu u Guču nakon kvalifikacija na Zlatiboru (zapadna Srbija), u Boljevcu (istočna Srbija), Surdulici (južna Srbija) i Kotraži (centralna Srbija). Dugo je država sitnim parama pomagala Sabor u Guči, istakao je na kraju g. Tadić, a tek u poslednjih godinu-dve prepoznala je značaj ove manifestacije. Stoga je, svakako, zanimljiva i ocena pomoćnika ministra turizma, g. Radivoja Pirgića da naše najvažnije manifestacije padaju na teret lokalnih institucija, te da se u njihovu organizaciju mora uključiti država kako bi se izbegli pre svega finansijski problemi koje lokalne zajednice nisu u stanju da reše. Kroz nacionalni investicioni plan takođe, određena su sredstva u iznosu od 3,5 miliona dinara za pomoć lokalnim turističkim organizacijama. Analize pokazuju, rekao je zatim g. Pirgić da od 11 turističkih potencijala u svetu, Srbija može imati deset. Nemamo jedino more. Konkurentnost Srbije na međunarodnom tržištu je upravo u nekoliko stotina festivala i drugih svečanosti, mada određenu nepovoljnost čini to što se 80% istih održava u letnjim mesecima. Svaki nastup na ino tržištu mi koristimo za promociju događaja i manifestacija, i spremni smo da podržimo i promovišemo manifestacije koje imaju tržišni potencijal. Naredne godine napravićemo i mnogo selektivniji pristup da bi smo finansirali ono što je neophodno kada su u pitanju manifestacije u Srbiji.

Miodrag Popović, direktor Turističke organizacije Srbije, smatra da se posebno mora voditi računa o tome da se manifestacija, bez obzira koliko je ona lokalnog karaktera, podigne na odgovarajući nivo kako bi porastao i interes za nju. On je izneo i podatak da, recimo, pozorišni festival u Edinburgu poseti 300.000 ljudi, maskenbal u Nju Orleansu šest miliona ljudi i tako dalje. Postavlja se pitanje ima li potencijala za veliku posetu i drugim manifestacijama u Vojvodini, kao što je to slučaj sa „Egzitom”.

Govoreći o značaju manifestacija u turističkoj ponudi Vojvodine, Varnju Erne, iz Pokrajinskog sekretarijata za privredu, primećuje da i u Vojvodini i u ostalom delu Srbije postoji izuzetno veliki prostor za osmišljavanje manifestacija sa orijentacijom na vodene resurse. On je pozvao organizatore da sinhronizovano nastupaju u ovom značajnom poslu, ali je predložio i sledeće: - Ova oblast je takvog karaktera da ne poznaje ni administrativne ni političke međe. Čovek ide tamo gde mu je lepo i gde ima novca da to plati. Prvi korak ka planu utvrđivanja manifestacija je postavljanje jasnih kriterijuma, kako bi se utvrdile one od posebnog značaja. Zato predlažem da se svi zajedno temeljnije bavimo pitanjem konkurentnosti turističkih manifestacija. U Vojvodini je registrovano oko 300 manifestacija, različitog karaktera, a imponuje i činjenica, - podvlači g. Varnju - da sam širom Vojvodine upoznao mnogo kvalitetnih turističkih poslenika koji očekuju da demokratska vlast ovoj značajnoj privrednoj grani Pokrajine pokloni mnogo više pažnje i sredstava.

Dejan Veselinov, rukovodilac Službe za odnose sa javnošću Turističke organizacije Beograda, napravio je veoma zanimljivu prezentaciju „Beograd, grad sporta”, o velikim sportskim priredbama i takmičenjima u kontekstu turističke promocije glavnog grada. Mnogi gradovi kao Sent Moric, Grenobl, Minhen, Atlanta, Milano i drugi, podsetio je Veselinov, doživeli su punu turističku afirmaciju baš za vreme velikih sportskih događaja. Beograd je svakako u tom krugu, jer je uspešno organizovao, uz ostalo, i dvadeset jedno svetsko i dvadeset četiri evropska prvenstva. Dejan Veselinov nije propustio priliku da organizatoru, lično gospođi Milanki Cvetković, koja je očigledno i s razlogom imala veliku tremu, kao i njenim najbližim saradnicima, čestita što je, kako je rekao, uopšte došla na ideju da na ovaj način okupi organizatore manifestacija.

U toku Susreta, u delu predviđenom za pitanja i diskusije prisutnih, učesnik iz Kraljeva prokomentarisao je i požalio se na finansijske probleme lokalnih zajednica i institucija u unutrašnjosti u organizovanju manifestacija, i zatražio pomoć od Ministarstva. Na to mu je g. Pirgić odgovorio da bi Ministarstvu trebalo bar dve milijarde dinara bespovratnih sredstava da bi svima pomogli i na sve zahteve odgovorili. On je, takođe, istakao da je neophodno jasno izdefinisati kriterijume kako bi se znalo koja je manifestacija od značaja a koja nije.

Još jedan veoma značajan predlog na ovom skupu, takođe konkretan, odnosio se na akcioni plan koji će tačno odgovoriti ko, kada, zašto i sa kojim ciljem organizuje manifestaciju. To, drugim rečima, podrazumeva i racionalizaciju, jer je u pojedinim delovima Srbije prevelika koncentracija manifestacija. U opštini Prijepolje, recimo, ima ih desetak. Konkurisalo se kod Ministarstva turizma za podsticajna sredstva, ali, kako se čulo, ni jedan zahtev sa tog područja nije „prošao”.

Kada se govori o različitosti manifestacija, pogotovu o njihovom raznovrsnom kvalitetu, možda nije loše prihvatiti stav prof. dr Snežane Štetić iz Više turističke škole u Beogradu da je za menadžment manifestacija veoma bitna i edukacija. Ona je, međutim, obično stavljena na marginu našeg interesovanja, ali ne samo u ovoj oblasti već i kada su mnoge druge stvari u pitanju. Prof. Štetić još dodaje, da se kod nas manifestacije prepliću i vremenski i motivski, a da se u svetu zna sledeće: ako je termin održavanja dveju manifestacija vrlo blizu jedan drugom i još su one tematski slične, jedna će svakako (obično ona slabija), popustiti i ugasiti se.

Samo tokom avgusta i septembra, podvukla je prof. Štetić, održavaju se Dani piva u Zrenjaninu, Dani šljive u Osečini, Sabor trubača u Guči, Ljubičevske konjičke igre, Leskovačka roštiljijada i mnoge druge manifestacije. Naravno, ni ovde se nije mislilo na primenu gornjeg „svetskog pravila”, pa je tako, zbog preplitanja, i jedna Guča u 2006. godini morala biti pomerena. Podstaknut, valjda, i ovim poređenjem, Adam Tadić je najavio da se Sabor u Guči u 2007. vraća u svoj stari i najpovoljniji termin – u prvoj sedmici avgusta.

Dr Željko Bjeljac iz Geografskog instituta „Jovan Cvijić” (SANU), koji je na osnovu sopstvenih istraživanja u Vojvodini imao zapaženo stručno izlaganje o evoluaciji i valorizaciji turističkih manifestacija, podelio ih je prema turističkim kriterijumima na tri dela: prve, koje imaju dobar, druge - zadovoljavajući i treće - nezadovoljavajući osnov. Po njegovim rečima, dobar osnov imaju one manifestacije koje su kompleksno povezane sa prirodom ili antropogenim turističkim vrednostima – Medjunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu, Dani berbe groždja u Vršcu, Zlatni kotlić Dunava, Fruškogorski planinarski maraton i Karneval cveća u Beloj Crkvi.

I iskustva u organizovanju Saborovanja u Grockoj, sa četiri manifestacije tokom godine, koja je na Prvom susretu organizatora manifestacija izneo Perica Luković, predsednik TD Grocka, svakako će poslužiti mnogima koji su u toj oblasti. Koristiće se i u pravljenju završnog materijala kao neke vrste zaključaka, odnosno precizne analize ideja i predloga koji su se čuli, bez obzira što je Luković rekao otprilike i ovo: „Krenuli smo sa malom lokalnom manifestacijom, da pokušamo da povučemo neke druge ljude koje to ne interesuje. Motiv je, klasičan srpski motiv – i n a t”.

Među iznetim predlozima je i jedan koji se tiče svetskih normi: kalendar manifestacija se u Evropi objavljuje godinu dana unapred, dok se kod nas vrlo često podaci o terminu održavanja (radi publikovanja i informisanja javnosti) ne dostavljaju blagovremeno ili se menjaju u poslednji čas, a sve to prati još i preklapanje manifestacija ili čak nedovoljno dobro organizovanje istih. Dakle, tu se mora nešto promeniti, i to tako što valja ići primerom opštine Kanjiža koja ima svega 5.000 stanovnika. U njoj postoji komisija koja do 30. septembra pravi kalendar manifestacija za narednu godinu, što je za svaku pohvalu i trebalo bi da bude primer i mnogim drugim organizatorima.

Na samom kraju ovog stručnog skupa učesnici su informisani da je u toku formiranje Asocijacije organizatora manifestacija, a više podataka o tome zainteresovani mogu naći u okviru foruma na sajtu Vodiča kroz turističke manifestacije ( www.manifestacije.com ).

Prvi, po opštem mišljenju svih prisutnih, veoma uspešni „Susreti organizatora manifestacija 2006.” završeni su svečanim koktelom na kome su učesnici u vedrom raspoloženju, uz mnogobrojne pohvale organizatoru i suorganizatoru, izneli i predlog koji se odnosi na to da bi sledeći Susreti možda mogli da traju i više dana.

DOBRODOŠLI NA SUSRETE ORGANIZATORA MANIFESTACIJA 2007!

KOMENTARI NA "SUSRETE ORGANIZATORA MANIFESTACIJA 2006."

1.Dr Milan Skakun (Direktor Više turističke škole u Beogradu)

Viša turistička škola je otvorena za sve oblike saradnje sa svim faktorima koji učestvuju u formiranju turističke ponude i tražnje. U planu VTŠ je i poseban predmet koji će se baviti izučavanjem organizacije manifestacija. Ovogodišnji Susreti organizatora manifestacija su se pokazali kao neophodni i veoma korisni, svim strukturama koje se bave manifestacionim turizmom kod nas, a mi se nadamo da ćemo i II i sve sledeće Susrete organizovati zajedno sa „Vodičem kroz turističke manifestacije”, kao idejnim tvorcem i pokretačem ovog stručnog skupa.


2.Mr. Ivana Stanković ( Gl. i odgovorni urednik ISTN )

Prvi Susreti su pokazali takvu količinu interesovanja, neophodnost, gorućih, ali i premostivih problema sa kojima se suočavaju organizatori manifestacija tako da je organizovanje sledećih Susreta... počelo završnom rečenicom prvih Susreta. Susreti organizatora manifestacija 2007. po mom mišljenju treba da dobiju radno – manifestacioni karakter, da traju dva dana i da otvore berzansku mogućnost pratećih službi koje bi pružile usluge organizatorima manifestacija. U tom smislu tek je ovakva organizacija Susreta pokazala sav značaj i neophodnost „Vodiča kroz turističke manifestacije” u kompleksnom informativno- organizacionom smislu profilisanja i objedinjavanja organizatora manifestacije i samih manifestacija.

3.Radivoje Pirgić (Zamenik ministra u Ministarstvu trgovine, turizma i usluga Republike Srbije)

Izražavam zadovoljstvo načinom organizovanja i pristupom ovom stručnom skupu, koji je organizovao „Vodič kroz turističke manifestacije”, kao i angažovanošću svih učesnika koji su samo potvrdili da turističke manifestacije (koje su u ovoj godini dostigle rekordni broj), pripadaju specifičnom vidu turizma i da svakako imaju i tradiciju i perspektivu u našem turizmu što se naročito odnosi na one koje imaju međunarodni značaj. Uključivanje turističkih agencija koje će se baviti dovođenjem gostiju smatramo veoma važnim, kao i sva angažovanja i promotivne aktivnosti u okviru manifestacionog turizma, kojima će i država pružiti podršku.

4.Miodrag Popović (Direktor Turističke organizacije Srbije)

Dobro je da je tema pokrenuta s obzirom na veliki broj manifestacija različitog karaktera. Potrebno je i dalje razgovarati o tome kako bi se izdefinisali kriterijumi koji bi manifestacije svrstali u lokalne, nacionalne ili međunarodne. U sve uključiti i ljude koji bi u edukativnom smislu pomogli organizaciju manifestacija. Zato smatram da ova vrsta susreta treba da ima i edukativni karakter za organizatore manifestacija kao i sve učesnike ovog skupa.

5.Varnju Erne (Pokrajinski sekretarijat za privredu Vojvodine)

Pohvale ovogodišnjim, prvim, Susretima organizatora manifestacija, sa preporukom da naredni Susreti... moraju biti tematski podeljeni, što znači da višeslojni pojam „turistička manifestacija”, zaslužuje i analitični pristup. Manifestacija pretpostavlja uključivanje interdisciplinarne pameti, što znači da tematski valja stručne ljude okupljati i produbljivati svaki segment manifestacije. Treba pozvati turističke agencije, ponuditi im gotov paket i pitati ih da li to „pije vodu”. Ukratko, prvi korak je napravljen, zahvaljujući „Vodiču kroz turističke manifestacije” kao organizatoru i inicijatoru ovog stručnog skupa. Drugi korak treba da bude edukacija i tržišna provera, za sve one koji nameravaju da se manifestacijama ozbiljno bave.

6.Dejan Veselinov, (PR manager Turističke organizacije Beograda)

Odličan način povezivanja, upoznavanja i razvoje manifestacionog turizma u Srbiji. Zahvaljujući „Vodiču kroz turističke manifestacije” omogućeno je informisanje javnosti što doprinosi boljem i uspešnijem načinu organizovanja turističkih manifestacija.

7.Prof. dr Snežana Štetić (Profesor u Višoj turističkoj školi u Beogradu)

Susret organizatora manifestacija me je još jednom uverio da je obrazovanje kadrova za rad u turizmu svakodnevna i neprekidna potreba. Činjenica je da turizam kao svetski proces spaja i zbližava ljude sa svih kontinenata i iz različitih prostora. Njihova želja je da što bolje upoznaju zemlju u kojoj borave, njenu kulturu, običaje, način života, gastronomiju… Manifestacije su jedan od načina da se to na najlepši način predstavi, kako domaćim, tako i inostranim gostima. Čini mi se da je naš susret bio suviše kratak za mnogobrojna pitanja, sugestije i probleme na koje nailaze organizatori manifestacija. Upravo zbog toga je ovo bio izuzetno potreban susret koji nam je pokazao da smo na dobrom početku ali da je ozbiljan rad tek pred nama. Zbog toga mislim da smo mi na Višoj turističkoj školi učinili još par koraka više. Mi smo, osim na redovnim studijama , stavaranjem specijalističkog kursa iz turizma uvrstili ovu problematiku u naš nastavni plan i program. Na specijalističkim studijama će se izučavati predmeti povezani sa MICE industrijom, znači delom turističkog tržišta koji se bavi organizacijom kongresa, manifestacija, insentiv putovanja i izložbi. Samo na taj način, prateći nove tendencije u turističkoj privredi na svetskom tržištu i uključivanjem novih predmeta koji prate te tendencije, moći ćemo da uradimo nešto i za razvoj turizma u našoj zemlji.

8.Dr Željko Bjeljac ( Geografski institut Dr Jovan Cvijić – SANU )

Prvi susreti su opravdali moja očekivanja. Predavanja su bila interesantna i pristupačna, a diskusija primerena, mada sam očekivao veći broj diskutanata i razgovor o konkretnijim problemima koje tište organizatore, posle izložene teme predstavnika iz Ministarstva Trgovine, Turizma i Usluga Republike Srbije.

9.Adam Tadić (Direktor Doma kulture u Guči)

Na osnovu iskustva stečenog na prvim Susretima smatram, i očekujem, da oni postanu tradicionalni i da unapređenjem sopstveneorganizacije doprinose unapređenju svih turističkih manifestacija. Mi, organizatori, ćemo, uz učešće stručnih ljudi iz svih neophodnih oblasti, analizirajući i razmenjujući sopstvena i svetska iskustva, doprineti da naše poynate manifestacije postanu još bolje osmišljene i organizovane, da svojim kulturnim i turističkim sadržajem i znanjem, prevaziđu sadašnje okvire i postanu svetske.

10.Perica Luković, (Predsednik Turističkog društva Grocka)

Dobro je da se neko setio da organizuje, a još bolje je što je to uradio „Vodič kroz turističke manifestacije”, kao jedini časopis koji se bavi ovom problematikom na ovaj način kod nas.Odlično organizovano, uz iznenađujuće veliki odziv učesnika. Jedina stvar koja ne sme da se dogodi je, da se započeti susreti prekinu. VODIČ sa ovom svojom manifestacijom može da pomogne svima koji učestvuju u definisanju manifestacione ponude Srbije.

Pretraga

Newsletter

Subscribe
Pratite nas na: Facebook