Međunarodni festival pozorišta za decu
| Termin: | 24-09-2017 - 30-09-2017 / Septembar |
| Mesto: | Subotica |
| Vrsta: | Dečije Scenske: film, pozorište...(kulturno-zabavno-umetničke) |
| Rang: | međunarodna |
| Kat: | |
| Info: |
Međunarodni festival pozorišta za decu osnovan je u Subotici 1994.
godine, kada je subotičko Dečje pozorište obeležavalo 60 godina svog
postojanja.
Ideja o festivalu rodila se u glavi jednog čoveka koji je u to
vreme bio direktor Dečjeg pozorišta. Njegovo ime je Slobodan Marković.
Bilo je to teško vreme za našu zemlju i sve koji su u njoj živeli i
zato je malo bilo onih koji su verovali da će se ta zamisao i
ostvariti. Ali, bilo je to i vreme u kome nam je više od svega bilo
potrebno nešto lepo i dobro za našu decu, nešto što bi pružalo nadu i
bilo pravi zalog za budućnost. Vreme u kome su nam bili potrebni
prijatelji, posebno oni iz drugih zemalja, koji su nam postajali sve
dalji. Jer, mi smo sve teže odlazili njima u posetu i sve manje je bilo
razloga za radost.
Ipak, stara mudrost kaže da ako se čini da prilike ne postoje,
onda ih treba stvarati. Dakle, ako mi nismo mogli u svet, mogli smo
svet da dovedemo kod nas. I igru i umetnost, i radost i lepotu. Sve.
Zahvaljujući upravo nekim mudrim, upornim i vrednim ljudima koji
nisu gubili veru, i drugi su počeli da veruju.
Januara 1994. godine Subotica je prihvatila ideju o osnivanju
Međunarodnog festivala pozorišta za decu i pristala da postane domaćin
jedne velelepne svečanosti.
I onda se desilo... „Na obali Palićkog jezera, svečani večernji
junski skup: brojne goste i publiku pozdravlja Princeza iz bajke, koja
stiže na kočijama, burno pozdravljena: to je bio odgovor na radost koja
je obuzela svu decu, a i odrasle koji su to veče, zahvaljujući radosti,
bili u stanju da u duši budu kao da su deca. Silazi princeza iz kočija
i u pratnji dva paža čita iz svog „pergamentnog" savijutka uzbudljiv
proglas:
„Dragi prijatelji, veliki i mali, srdačno vas pozdravljamo ovde,
na Paliću, to jest u Subotici, na prvom Međunarodnom festivalu dečjih
pozorišta..."
Jedan dečak, kao da je takođe iz bajke - podigao je festivalsku
zastavu na jarbol.
...Festivalska pesma sa upečatljivim refrenom odjekivala je kao
poruka i kao himna:
‘Pustite decu nek rastu,
Pevaju, glume i lete.
Ona se samo lepotom bave.
Deca su ukras planete.` „
Tako je, bajkovito i uz pesmu, pre šesnaest godina otvoren prvi
Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici, a posle njega, nizao
se festival za festivalom, jedan za drugim, svake godine po jedan,
svaki bogatiji i lepši od onog prethodnog, i tako sve do danas...
Smenjuju se pred očima dece razigrane male balerine i mažoretke, prave
se blesavi klovnovi, junače gusari, prkose veštice, čaraju vile,
zaljubljuju se prinčevi i princeze, igraju veliki i mali glumci, ali i -
lutke. Pleše se i peva, i govori mnogo različitih jezika, jer svi oni
pripadaju različitim narodima i dolaze sa raznih strana sveta. Snežana i
sedam patuljaka došli su kod nas iz Bugarske, Hrabri krojač i
Crvenkapa iz Nemačke, Princeza na zrnu graška iz Makedonije, Mali princ
iz Rumunije, Pepeljuga iz Rusije, Pinokio iz Poljske (ali je bio i
jedan iz Italije), Guliver iz Slovačke, pa onda Palčić iz Hrvatske, i
mnogi drugi. Teško ih je sve nabrojati jer ih je bilo na stotine, a
dolaze i dalje, na naše zadovoljstvo i radost. Stižu čak iz daleke
Kine, Irana, i iz Amerike, srdačni i veselog duha, da se druže s nama i
da nas daruju nečim plemenitim i lepim.
U vreme festivala ceo grad se pretvori u jednu veliku pozornicu, i
svuda je praznik, kako i dolikuje. Praznik za oči i za srce, kako je
rekao neko. Tih sedam dana u maju sve je šareno, razigrano i vedro, i
sve je to tu zbog dece i za decu, prvenstveno.
Nemojte, međutim, misliti da nemate šta tu da tražite ako ste malo
stariji i smatrate da više niste dete. Grdno biste se prevarili i
možda nikada ne biste videli lutke kako igraju po delima Šekspira ili
Gogolja, ili kako pevaju arije iz opera Mocarta ili Čajkovskog. To se,
verujte, ne propušta.
S druge strane, ne zaboravljamo ni one koji možda malo više vole
filmove, ili rado posećuju izložbe, pa ni one koji vole da čitaju
knjige, ili su uopšte željni znanja. Ima kod nas za svakoga po nešto.
Jedino nema mesta izgovorima. Jer, sve što vam je potrebno da budete sa
nama možda već sledećeg maja jeste dobra volja.
