Slobodan Jolović, predsednik opštine Lučani

22 AVG 2010

Guča je u saborske dane drugi grad po veličini u Srbiji, posle Beograda, a najpoznatiji trubački sabor je uvršten među 15 najvećih festivala na svetu

• Da li će se razlika u brojkama između prvog i drugog stava povećati posle 50. Sabora trubača?

Sigurno. Na jubilarnom Saboru očekujemo 800.000 gostiju, a spremali smo da se ugostimo milion namernika iz Srbije i sa svih kontinenata - kaže za „Politiku" Slobodan Jolović (55), domaćin ovog sabora i predsednik opštine Lučani.
On ističe da je Guča u saborske dane, „drugi grad po veličini u Srbiji, posle glavnog" i podseća da je Sabor „uvršten među 15 najvećih festivala na svetu, treći je po veličini festival etnomuzike na planeti i najveći trubački".
Za 49 proteklih godina na Saboru u Guči boravilo je 13,6 miliona gostiju iz naše i još 80 država, dakle skoro dve Srbije, takmičila su se 962 orkestra i sviralo je 9.900 trubača. Među gostima u Guči bilo je i sedam šefova država. Ponosan sam na žitelje ovog kraja, oni su zaslužni što je mala varošica u dragačevskim brdima postala svetski poznata adresa za sva vremena - veli sagovornik.

• Kako se i čime dotle došlo i kako najveći narodni sabor u Srbiji čuva to časno zvanje?

Na čelo opštine došao sam 2004. godine i, mada izbegavam da razdvajam vreme na pre i posle nečega, znao sam da moram preuzeti obavezu da sačuvam sve što je bilo dobro i promenim sve što nije. Trudim se da ne pomešam to dvoje i prihvatam punu odgovornost za sve što sam uradio.

• Gde je, po takvom rasporedu, bio Saboru trubača?

Jedno je festival koji traje sada tri, sledeće godine pet, one tamo deset dana, a drugo je trajna turistička destinacija. Da bi naša opština postala ovo drugo potrebni su vreme i veliki trud.

• Koje vreme?

Još pet godina, recimo. Ovim tempom. Država je prihvatila Guču i varošica bi uskoro mogla da postane značajno turističko mesto na mapi Republike. Mnoga dosadašnja, poput Zlatibora, postala su urbane sredine a mi bismo ponudili drugi proizvod upravo ljudima koji u urbanim sredinama žive, a to su zdrava sredina i hrana. Tu onda Sabor trubača dođe kao poslastica, najlepši deo ponude. Retko i teško upotrebljavam reč edukacija, ali je neophodno da sve ovo i naši ljudi razumeju, i da zajedno stvaramo novi proizvod koji će nam donositi prihod. Veliki deo puta već smo prešli jer imamo najveću smotru narodnog stvaralaštva u svetu, i po tome smo bez premca. Ali, turistička manifestacija je ograničenog trajanja i kad ona prođe ostajemo kao pusto ostrvo.

• Šta ste učinili da bi se to promenilo?

U pet proteklih godina obezbedili smo 15 miliona evra za investicije. Opština, sa 65 kilometara u prečniku i površinom od 454 kvadratna, ima 800 kilometara puteva od čega je 650 kilometara u nadležnosti lokalne samouprave na jednom relativno slabo naseljenom području. Za poslednjih 60 meseci asfaltirali smo i popravili 120 kilometara. U tome smo, kao i u mnogo čemu drugom, imali razumevanje od vlada Srbije, aktuelne i prethodne, i dobro je što se te barijere krče i probijaju.

• Šta je još prinovljeno?

Rekonstruisali smo magistralni cevovod pijaće vode od Lučana do Guče koje razdvaja 17 kilometara, sada gradimo primarnu i sekundarnu mrežu i objekte vodosnabdevanja za 1.150 domaćinstava na seoskom području. Možda to nije u direktnoj vezi sa Saborom ali za mene jeste, ako ni zbog čega drugog ono zbog činjenice da 5.000 domaćinstava u vreme Sabora prima goste. Zatim, u Guči je uređeno 1.000 metara vodotoka Belice, odmah posle Sabora još 1.260 metara ćemo urediti i gradiće se jedna vrećasta brana. Minulih leta podignuta su tri mosta preko Belice pa ih sad ima ukupno pet na rastojanju od samo jednog kilometra. Obnovljena je zgrada starog načelstva u Guči, sazidana još 1876. godine, i sad je tu smeštena opštinska uprava, ali i opremljen prostor za dočekivanje visokih gostiju. Upravo je preuređena zgrada stare škole u Etnografski muzej i Muzej trube. Renoviran je Dom kulture, na stadionu sagrađena velika saborska pozornica s tribinama i reflektorima, izgrađen hotel „As", plivački bazen, dva košarkaška terena, po jedan za mali fudbal, odbojku i bič volej.

• Tu je, dakle, uloženo 15 miliona evra koje ste pomenuli?

Da. Dve trećine, ili oko deset milion evra potiče iz budžeta Srbije i od republičkih javnih preduzeća, trećinu je obezbedila lokalna samouprava. Za naš deo ulaganja oslonili smo se na nekoliko izvora: lokalne komunalne takse sa Sabora, naplatu parking mesta, prihod od sponzorskih ugovora... Opština je imala i jedno kreditno zaduženje od 80 miliona dinara. Eto, recimo, od lokalnih komunalnih taksi obezbeđeno je 20 miliona dinara za adaptaciju zgrade u kojoj je otvoren muzej.

• Da li je Sabor bio ulaznica za prolaz do svih izvora sredstava?

Da nije te manifestacije mi bismo bili jedna opština u unutrašnjosti koju malo ko primećuje, drag, ostavljen i zaboravljen zavičaj odbeglima s ovog područja. Veličina priredbe upravo je u tome što, na jednoj strani, našu zemlju svetu prikazuje u najboljem svetlu, a na drugoj je jednostavno primorala vladu Srbije da ulaže u ovaj kraj. Možda je primer za to deo puta između Čačka i Guče od Karaule do Živkovića mosta, u dužini od sedam kilometara. On prolazi slabo naseljenim delom opštine i nikada ne bi bio sagrađen da nije Sabora. Inače, skraćuje putovanje do Čačka za tri kilometra i spas je sa saobraćaj na ovom pravcu.

• Na koji iznos planirate troškove ovogodišnjeg Sabora?

Na oko 30 miliona dinara. Skoro dve trećine, ili 18 miliona, čine rashodi za smeštaj i 20.000 obroka za 2.000 učesnike priredbe i još hiljadu ljudi koji se staraju o organizaciji. U ovoj drugoj grupi, polovina ili oko pet stotina, jesu policajci iz raznih jedinica. Tu su, zatim, inspekcijske službe, ljudi iz agencija za obezbeđenje imovine i lica. Jedan obrok košta preko četiri evra, s PDV-om.

• Ko čini domaće, lokalne snage?

Kompletno rukovodstvo opštine angažovano je na Saboru, 24 sata. Zatim, svi radnici opštinske uprave koja ima 51 zaposlenog. U dane Sabora uprava radi do četiri ujutro, pauza je do 6.30 sati, a zatim opet na posao. Potpuno isti radni režim važi za svih 65 zaposlenih u opštinskoj Direkciji za izgradnju, a angažovali smo i 20 radnika na određeno, u trajanju od 30 dana. Imamo svesrdnu pomoć javnih preduzeća iz Čačka, Požege i Arilja. U organizaciju su, dalje, uključeni Centar za kulturu u Guči, Zdravstveni centar, Elektrodistribucija i policija u našem mestu. Znači, kako se kaže, sve strukture lokalne samouprave i državne uprave.

• Nekad je organizator ovakvog festivala bila mesna zajednica u Guči?

I to godinama, čini mi se sve do pre dve decenije. Ali, danas je nezamislivo da organizator jednog od najvećih festivala na svetu bude mesna zajednica koja ima predsednika volontera, sekretara i kafe-kuvaricu. Širenjem Sabora posao je daleko prevazišao mogućnosti lokalnog stanovništva u Guči, pa je bilo neizbežno da se u to uključi opština Lučani.

• Da li ste, u traganju za sredstvima, ostajali ispred zatvorenih vrata?

Ne. Moram priznati da sam naišao na razumevanje svih kojima sam se obraćao. Otvarao sam i vrata koja su prethodno bila zatvorena. Možda se na nekima nisam ni pojavio a trebalo je.

• Nije baš sve bilo glatko, više puta bili ste strana u nesporazumu?

Zbog drugih stvari, ne zbog sredstava. Varnice su sevnule pre svega s Ministarstvom kulture jer smo se mimoišli s pojedinim ministrima koji misle da je kultura samo ono što dolazi sa zapada. Ne delim njihove stavove. Mislim da nije prirodno da ozbiljan ministar u vladi ima takvo razmišljanje ako je vlada već pet godina pokrovitelj ove manifestacije. Ovo je, hteo to neko da prizna ili ne, riznica nacionalne kulture i našeg izvornog stvaralaštva, ona svedoči o našim korenima. To se poštuje i neguje svuda u svetu. Ako ni to nije dovoljan razlog da Ministarstvo kulture uvrsti Sabor u Guči u svoj godišnji program, onda zaista mislim da ne možemo da nađemo zajednički jezik.

• Znači, problem je samo kultura?

I ministar zdravlja. Zaprepastio sam se kad je ministar Milosavljević lani, četiri meseca posle saopštenog nalaza nadležnih medicinskih službi da u Guči nije bilo obolelih od svinjskog gripa, izjavio da je virus krenuo upravo iz Guče. A inkubacija traje od pet do sedam dana, ne četiri meseca. Bio sam razočaran takvom izjavom, ali ja sam samo predsednik male, provincijske opštine. Kasnije je na videlo izašlo šta se dogodilo sa silnom vakcinom koja je kupljena narodnim parama.

• Gde je najlakše bilo pronaći zajednički jezik?

S Ministarstvom za infrastrukturu. Mada, u poslednje vreme, neke od naših planova podržalo je i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. U principu, ljudi koji odlučuju o javnim sredstvima oduševe se Saborom i izreknu dosta lepih reči, ali posle toga ne ide uvek sve glatko. Evo, sada je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja prenelo na račun organizacije Sabora trubača 10 miliona dinara, karakterišući ovaj događaj kao turističko-privrednu manifestaciju. To su slovima i brojevima prve pare za 49 godina koliko se organizuje Sabor, koje je vlada direktno dala za organizaciju priredbe. Prvih decenija, niko iz vlasti ne da nije ulagao u Sabor, nego tadašnji funkcioneri nisu dolazili u Guču ni privatno. Smatralo se da je ovo, zbog šajkača, anterija, truba i pesama, godišnja skupština srpskih nacionalista.

• Da li je sada Guča zadovoljna svojim položajem u Nemanjinoj ulici u Beogradu?

Nije, evo zbog čega. Predsednik Izvršnog veća Vojvodine izjavio je da je ove godine za organizaciju „Egzita" iz pokrajinskog i republičkog budžeta izdvojeno 50 miliona dinara. Da se razumemo, nemam ništa protiv što su tolika sredstva uložena u priredbu iako ona ima obeležja komercijalne i privatnog biznisa. Ali, uveren sam da je u takvoj raspodeli učinjena nepravda Guči, mi smo ostavljeni da se snalazimo na druge načine i trpimo prigovore posetilaca što se za desetodnevni parking automobila u Guči naplaćuje 1.000 dinara, iako nikakvih drugih ulaznica ni ograničenja nema. Ove godine samo za parkinge zakupili smo 15 hektara od meštana, i moramo ljudima to platiti.

• Kakav je bio bilans prošlog, 49. Sabora?

Račun je pokazao da je prihod priredbe iznosio 43,7 miliona dinara, i stečen je od sponzorskih ugovora, naplate parkinga i ulaznica i komunalnih taksi. A troškovi su dostigli 22 miliona. Sva dobit je reinvestirana u razna saborska dobra.

• Šta mislite o strukturi gostiju Sabora?

Mnogi nam zameraju što omladina u Guči, eto, leži po asfaltu, s pivom u ruci. Na to možemo da gledamo i ovako: ako kosači posle kosidbe poležu na travu i ako nekad malo i popiju, zašto bi to bio strašan problem? U Guči nema droge, nema drugih poroka, problematično je samo sve izraženije prosjačenje, ali to je stvar državnih službi.
Do izbora za čelnog čoveka opštine Lučani, Jolović je bio direktor Uprave prihoda u Guči. Socijalista je, ali predvodi „Pokret za preporod Dragačeva", sa čije liste je i izabran. Ove sedmice uručena mu je gramata Eparhije žičke kao velikom dobrotvoru crkvenom. Hram sv. Arhangela Gavrila u Guči, osvećen 1831. godine, proteklih leta obnovljen je uz veliku pomoć opštine, a u porti se već tri godine ne postavljaju šatre za vreme Sabora. Jolović je saopštio da će sledeća dva sabora u Guči da budu održana pre 14. avgusta, što znači da se izmeštaju iz velikogospojinskog posta što je bio stalni zahtev crkvene opštine u varošici.
- Ovo je sedmi Sabor kako sam na čelu Odbora za organizaciju i do sada nikad nikoga od mojih saradnika nisam pohvalio. Kako se stvari odvijaju ove godine, možda će se i to dogoditi - rekao je Jolović u sredu u Guči, dočekavši Gorana Bregovića koji je ovde držao koncert.

Izvor: Politika