Veliki grad u – malom (Beograd)

02 DEC 2010

Na 44 m2, Borivoj Vujić iz Beograda napravio je maketu savršeno uređene urbane sredine sa detaljima koji su prosto opčinjavajući.

  Svoj grad iz mašte u kome bi svako poželeo da živi Borivoj Vujić je sagradio na površini od 44 kvadratna metra. Za to mu je trebalo punih deset godina, ali je zato svih 5.000 delova postavio na prava mesta i na taj način, u razmeri jedan prema osamdeset sedam, verno dočarao sve ono što nas okružuje.

- Na tom malom prostoru smestio sam sve što čini jednu savršeno uređenu urbanu sredinu: centralni trg sa parkom, blok visokih zgrada, poslovni prostor, muzeje, autobusku i železničku stanicu, metro, aerodrom, cirkus, vrtić, školu, klizalište, sportske terene, izviđački dom, salon automobila, garažu za parkiranje, pijacu, bolnicu, bazen, reku..., a nisam izostavio ni industrijsku zonu na periferiji, s jedne, i miran seoski ambijent i zamak na jezeru, s druge strane grada.

Borivoj je još od najranijeg detinjstva bio sklon minijaturama. Kao osmogodišnji dečačić imao je lepu kolekciju automobilčića i vozova, a onda se zainteresovao i za makete zgrada i još mnogo šta. Bio je neopisivo ponosan i srećan kada je sedamdesetih godina prošlog veka, kao učenik viših razreda osnovne škole u Svilajncu, napravio prvu maketu. U međuvremenu je diplomirao i zaposlio se u hemijskoj industriji u Beogradu, ali svoju ljubav nije zaboravio. Zahvaljujući njoj otpočeo je ovaj projekat, kojem se radovao kao dete. S nestrpljenjem se vraćao s posla, žurio da što pre uzme u ruke skalpel, makaze, pincetu, četkice, specijalne boje i lepak za maketare i svakodnevno svom gradu iz mašte dodavao po deo. Nije se zadovoljavao samo time da sklapa i postavlja elemente koje je mogao da nabavi, poput kuća, lokomotiva, pruge...

- Dovijao sam se na razne načine da prikažem svaki detalj kojeg sam se setio. Za živu ogradu upotrebio sam zeleni itison, za jelke - četke za pranje flaša, za ulične stubove - kineske čačkalice, za atletske staze - šmirgl papir, za krošnje drveća - komadiće sunđera, za kamenčiće - komadiće tvrdih bombona... Uživao sam posmatrajući kako se preda mnom život budi kao u bajci. Na terasama je procvetalo cveće, mladenci su u pratnji svatova krenuli u crkvu na venčanje, proradio je rudnik, vodenica, strugara... Jednim pritiskom na dugme mogu da pokrenem i klizače na klizalištu, fudbalere na terenu, plivače u bazenu...

  - Ostalo je samo još da postavim semafore, uličnu rasvetu i osvetljenje u kućama i da sve okitim pred Novu godinu, ali za te važne sitnice potrebni su uslovi koje u ovom trenutku ne mogu da obezbedim, nastavlja Borivoj. - Imao sam nameru da nađem odgovarajuće mesto i trajno izložim ovaj moj grad u malom. Kako je sav sačinjen iz delova, lako se rasklapa i nije nikakav problem da se bilo gde prenese. Ispostavilo se da je jedini problem, u stvari, izložbeni prostor. Raspitivao sam se u turističkim centrima mnogih naših gradova, ali nigde, čak ni u Pionirskom gradu u Košutnjaku, gde bi objektivno i bilo najprikladnije da se smesti, nisam našao slobodan prostor, pa se, za sada, privremeno nalazi u Meljaku, pored same Ibarske magistrale.

Mada je ovo napravio iz ličnog zadovoljstva, Borivoj smatra da bi bila šteta da njegovu maketu i drugi ne vide, pre svega deca.

- Kod nas nešto slično ne postoji, a ovo je jedinstvena prilika da se mališanima praktično prikaže kako funkcioniše život u gradu i na selu, kako izgledaju rudnik i rafinerija, kako se grade kuće, koje životinje se gaje na farmama... Mnoge nastavne teme mogu da se obrade uz pomoć ove makete. Ja se od toga neću obogatiti, ali svojim saznanjem deca i te kako hoće - rekao je na kraju Borivoj Vujić.

 

Gradonačelnica Tara
Grad koji je napravio Borivoj Vujić vodi njegova ćerka Tara, koja je proglašena za gradonačelnicu. Verovatno najmlađa gradonačelnica na svetu, sa svega četiri godine, veoma uspešno rešava sve probleme svojih sugrađana i očekuje da će lako pobediti i na sledećim izborima.

Izvor: Politikin magazin