Turistički vodiči u poseti Čačku
16 JUL 2018Još jedan interesantan projekat Udruženja turističkih vodiča
Srbije (UTVS), omogućio je da grupa turističkih vodiča i predstavnik redakcije časopisa
„Vodič kroz turističke manifestacije" 14.07.2018.goodine,
poseti Čačak i neke od turističkih znamenitosti ovog kraja. Naši ljubazni
domaćini na ovom putovanju bili su predstavnici TO Čačak, turistički vodiči i
pratioci iz Čačka, kustosi Narodnog muzeja i Umetničke galerije, kao i
restorani Dom i „Dramsi".
Ova stručna putovanja UTVS (reprezentativno udruženje,
prepoznato kao glavno udruženje ove vrste na teritoriji Srbije), zamišljena su
kao prilika da se u toku posete različitim mestima u našoj zemlji turistički
vodiči uz pomoć turističkih poslenika toga kraja, upoznaju sa prirodnim
lepotama, kulturno istorijskim nasleđem, kao i drugim turističkim potencijalima
na određenoj destinaciji.
Prof. dr Snežana Štetić, predsednica UTVS, obavestila je sve prisutne da će svi turistički vodiči koji budu prisustvovali ovim stručnim putovanjima, po završetku projekta, dobiti sertifikat o prisustvu ovim zanimljivim I edukativnim turama.
Tokom ovog putovanja do Čačka, svaki od prisutnih turističkih vodiča bio je u prilici da kolegama i ostalim prisutnim u autobusu, ispriča poneki interesantan detalj u vezi mesta kraj kojih smo prolazili. Priču je započela gđa Snežana Lukić koja nam je iznela niz zanimljivih detalja o Vrače brdu na kome je poginuo Dimitrije Tucović, kao I o crkvi sv Đorđa, u kojoj je sahranjeno oko 5000 srpskih I austrijskih vojnika poginulih u Kolubarskoj bici. Od vodiča Milanke Dugošije takođe smo dobili niz novih I manje poznatih podataka vezanih za Kolubarsku bitku. O planini Rudnik, selu Savinac, Šaranima, Orašcu, Takovu, o crkvi-zadužbini Miloša Obranovića u kojoj je sahranjena Mina - ćerka Vuka Karadžića... I mnogim drugim događajima I ličnostima iz ovog kraja (o banu Matkoviću npr.), govorila nam je Zorica Arsić.
I tako, u vedrom raspoloženju, stigosmo do Čačka gde nas je dočekao Dragan Đolović, naš ljubazni domaćin I vodič na ovom putovanju. Odmah na početku saznali smo da se Čačak nalazi na 242 m nadmorske visine, da ima oko 120.000 stanovnika, od kojih u samom gradu živi oko 70.000, da su planina Ovčar I Kablar zaštitni znak Čačka, a da je planina Jelica nešto niža od njih I da nam za obilazak svih zanimljivosti na ovoj destinaciji svakako nije dovoljan samo ovaj jedan dan koji smo mi imali na raspolaganju.
Obilazak smo započeli u spomen centru na Ljubiću (300 m n.v.), u sklopu koga se nalazi I novootvoreni info-centar TO Čačak, a u kome nas je dočekala gđa Gordana, rukovodilac info-centra, obradovavši nas jednim delom brošura, flajera I drugih štampanih informacija, svakako potrebnog materijala svakog turističkog vodiča.
Nakon kraćeg zadržavanja u simpatičnom restoranu koji se nalazi uz sam spomenik u spomen centru, uz manju zakusku I osveženje dogovorili smo se o detaljima naših daljih obilazaka. Obišli smo zatim Narodni muzej u Čačku gde nas je svojim izlaganjem I mnoštvom zanimljivih podataka I anegdota vezanih za postavka ovog muzeja, oduševila gđa Zorana Bojović, kustos ovog muzeja.
U Umetničkoj galeriji "Nadežda Petrović", naš domaćin bio je Danijel Mihić koji nam je u memorijalnoj sobi Nadežde Petrović pokazao 12 njenih izloženih slika I izneo niz zanimljivih detalja iz života I rada naše čuvene slikarke.
Manastir Vavedenje, je prvi manastir koji smo posetili. On se nalazi prvi, na putu od Čačka ka Zlatiboru. Nakon njega posetili smo hidrocentralu Međuvršje, Ovčar banju, a zatim je usledio kratki predah u toku vožnje katamaranom do manastira Nikolje, najstarije crkve u Ovčarsko-Kablarskoj klisura. Niz zanimljivih detalja o ovom manastiru čuli smo od vodiča Jelene, a ono što je svakako interesantan podatak vezan za manastire Nikolje, Jovanje I Blagoveštenje, je izrada pečata I prepisivačka škola. Atrakcija manastira svakako je visoki bor, star 200 godina. Smatra se da će želja biti ispunjena svakom ko čista srca priđe boru, pomisli želju, prekrsti se I tri puta ga obiđe. Veći deo grupe, to je I učinio. Manastir Blagoveštenje bio je poslednji manastir koji smo posetili ovom prilikom.
Prepuni utisaka krenuli smo u restoran "Dom" gde nas je dočekalo ljubazno osoblje restorana I gde smo uz ručak I osveženje razmenili još poneku informaciju sa našim domaćinima, a zatim se lagano, žaleći što smo ostavili još toliko toga interesntnog, krenuli put autobusa, a ubrzo I natrag za Beograd.
